Pelophylax kurtmuelleri
Amphibia → Anura → Ranidae → Pelophylax → Pelophylax kurtmuelleri
Rana fuèsta
Balkanska zelena žaba ( Pelophylax kurtmuelleri ) ističe se velikom veličinom, ubrajajući se među najveće zelene žabe u Evropi, kao i živopisnim bojama koje variraju od jarko zelene do maslinasto-smeđe, uvek sa nepravilnim tamnim pegama na leđima.
Polni dimorfizam je prilično izražen: mužjaci dostižu dužinu od 8–10 cm, dok su ženke nešto veće, do 12 cm.
Tokom perioda parenja, mužjaci razvijaju tamne bračne jastučiće na prstima i upadljive sivo-crne glasne mehure; ženke se, s druge strane, prepoznaju po većoj veličini i svetlijoj boji mekih delova.
Snažne prednje noge kod mužjaka olakšavaju parenje tokom reproduktivne sezone.
Tek izlegle punoglavce karakteriše dužina od oko 8–9 mm, sa zelenkasto-smeđim nijansama i zlatnim odsjajem, a metamorfozu završavaju nakon otprilike tri meseca.
Pelophylax kurtmuelleri , poreklom sa Balkana, slučajno je uneta u obalne i nizijske predele zapadne Ligurije, gde se sada nalazi u lokalizovanim populacijama, uglavnom ispod 300 m nadmorske visine.
Njena rasprostranjenost u ovim regionima usko je povezana sa staništima izmenjenim ljudskim delovanjem, poput kanala za navodnjavanje i urbanizovanih područja, gde je pronašla pogodne uslove za kolonizaciju.
U zapadnoj Liguriji, prisustvo ove vrste se prati zbog njenog invazivnog potencijala i rizika za autohtonu faunu.
Preferira vodena staništa bogata vegetacijom, kako prirodna tako i veštačka: kanali za navodnjavanje, privremena ili stalna jezera, rezervoari i obalne močvare su njena omiljena mesta.
Najbrojnije populacije zabeležene su u područjima gde potopljena i obalska vegetacija pruža zaklon, hranu i pogodna mesta za razmnožavanje.
Vrsta pokazuje veliku prilagodljivost, pa može naseliti i privremena vodena tela, pod uslovom da ima dovoljno biljnog pokrivača.
Balkanska zelena žaba je uglavnom aktivna danju i u sumrak; period aktivnosti počinje u proleće, dok se zimska hibernacija—prilično kratka u obalnim područjima (decembar–februar)—provodi na muljevitom dnu ili skrivena među vodenom vegetacijom.
Razmnožavanje traje od aprila do jula: mužjaci se lako pronalaze zahvaljujući snažnim glasovima, znatno jačim od onih kod drugih autohtonih zelenih žaba.
Ženke polažu između 2.000 i 6.000 jaja u velikim želatinoznim masama pričvršćenim za vodene biljke; razvoj larvi traje oko tri meseca do potpune metamorfoze.
Kao oportunistička vrsta, odrasle jedinke se hrane krupnim insektima, malim kičmenjacima, drugim vodozemcima, sitnim ribama i rakovima.
Punoglavci se uglavnom hrane algama, biljnim detritusom i sitnim vodenim beskičmenjacima.
Velika raznovrsnost u ishrani odražava izuzetnu prilagodljivost vrste na kolonizovana staništa.
U Liguriji se Pelophylax kurtmuelleri smatra potencijalnom pretnjom ekološkoj ravnoteži vodenih ekosistema, pre svega zbog konkurencije i/ili mogućeg ukrštanja sa autohtonim vrstama zelenih žaba ( Pelophylax kl. esculentus i Pelophylax lessonae ).
Promene staništa, zagađenje vode, upotreba pesticida i predacija od strane alohtonih vrsta predstavljaju dodatne faktore rizika, ne samo za unesenu vrstu, već i za domaće populacije.
Ova žaba se izdvaja ne samo veličinom, već i opštom konkurentnošću i agresivnijim ponašanjem u poređenju sa domaćim vrstama istog roda.
Njeno prisustvo u Liguriji se stalno prati kako bi se procenili uticaji na lokalne populacije vodozemaca i sprečilo dalje širenje.
Strategije upravljanja imaju za cilj ograničavanje širenja ove vrste i podizanje svesti o značaju očuvanja autohtonih vrsta i vodenih ekosistema.
